"Теза" отворила "Театар у једном дејству"
Представом "Теза" Књажевско - српског театра из Крагујеваца синоћ су отворене младеновачке позоришне свечаности "Театар у једном дејству". Пред око 250 гледалаца фестивал је отворила глумица Рада Ђуричин, а публику је испред општине Младеновац поздравио професор Душан Стојковић.
Синоћ, као и први пут давне 1975. године завеса се дигла. Тадшње "Слободарске позоришне свечаности" од 1991. године мењају назив у "Позоришне свечаности Младeновца" и под тим именом трају до 1996. године. Наступа позоришни вакум у Младеновцу, а Одлуком СО Младеновац десет година касније свечаности се обновљају под називом позоришни театар Младеновац "Театар у једном дејству". Током 24 године на сцени у Младеновцу изведено је 167 позоришних представа.
Ове године на репертоару биће шест представа које су у конкуренцији за награду Статуета слобода. Селектор овогодишњег фестивала је Драгана Бошковић, театролог, а у жирију су Димитрије Јовановић, редитељ, глумица Рада Ђуричин и Јасмина Чабрило, директорка библиотеке "Деспот Стефан Лазаревић". Оснивач и генерални покровитељ фестивала је Скупштина општине Младеновац уз финасијску помоћ Града Београда.
Позоришну публику синоћ је у име општине Младеновац најпре поздравио Душан Стојковић.
– Поздрављам вас у име младеновачке општине која је покровитељ фестивала. Фестивала који је био десет године затворен, а сада је на наново отворен. Убеђен сам да ће Младеновчани имати прилике да ових седам дана виде представе које су по мом мишљењу сјајне и да ће нашим грађанима куцати позоришно срце – рекао је Стојковић.
Овогодишњи фестивал је отворила глумица Рада Ђуричин, члан жирија.
– Веома се радујем што сам изабрана да будем члан жирија на вашем фестивалу који се сада по трећи пут обнавља. Са обзиром да је ово трећи продужетак фестивала убеђена сам да је трећа срећа и да ће сада у континуитету овај фестивал да траје бесконачно. Драгана Бошковић која је одавде, из Младеновца, направила је сјајан избор представа и верујем да ће ваш задатак као гледалаца да буде јако лак јер ћете уживати, а ми као жири имаћемо веома тежак задатак да изаберемо најбољу представу. Желим да вас поздравим и да вам пожелим да се видимо и идуће године и много година у будућности.
Након поздравних говора ансамбл Књажевско - српског театра из Крагујеваца одиграо је представу "Теза" у режији румунског редитеља Дана Тудора, а по тексту ирске тројке Герија Дјукса, Пола Мида и Дејвида Парнела. "Теза" говори о Стивеновом животу и његовој немогућности да: воли; учи; прилагоди се. "Теза" говори о љубави и мржњи. "Теза" говори о нама - о томе како покушавамо да будемо по мало од свачега и не успевамо… "Теза" говори о нашем сусрету - Срба и Румуна - и покушају да разумемо и проживимо сву ту тугу и радост једне ирске приче.
По завршетку представе одржано је дружење и разговор са глумцима театра из Крагујевца који другу годину за редом гостује у Младеновцу.
Директор Књажевског српског позоришта у Крагујевцу Драган Јаковљевић рекао је како је дошло до сарадње једног српског театра, румунског редитеља и ирских писаца.
– Дана Тудора сам упознао у Букурешту и договарали смо се годину дана око овог текста, а он је у то време режирао у Даблину у Театру чудног назива "Гуна Нуа", именованог по првим речима које беба изговори по рођењу. У овом ирском театру Дјукс, Парнел и Пол Мид су глумци, редитељи и писци и занимљиво је да они све те послове заједнички раде. Праизвођење је овај комад имао у Даблину као омаж Џојсу, док је Тудор имао потпуно другачије виђење овог текста и правио своју верзију представе – рекао је Јаковљевић.
Једну од споредних улога имала је и млада глумица Исидора Рајковић која нам је објаснила своје виђење овог комада.
– Мислим да је представа интересантна за гледање и да су гледаоци у Крагујевцу били прилично изненађени на премијери. Мој осећај је био јако чудан јер се представа јако опире мом бићу и сензибилитету али је јако корисно имати овакво искуство. Ова представа по мени носи две снажне поруке у две сцене, са таксистом која се одиграва у Америци и сцена са доктором Абрахамом које показују на који начин се одигравају ствари у свету данас и даје многе одговоре – рекла је млада глумица.
Главну улогу, лик Стивена, младића који долази у сукобе са околином, ауторитетима и напослетку са самим собом одиграо је Петар Лукић.
– Мој лик не може да дође до речи и у комаду иде у све горе ситуације које доводе до пуцања његове психе и тоталног пада, краха и упропашћавања једног младог ума. Микс Румуније и Ирске се добро примио код публике. Премијера је била само петнаест дана после прве пробе и то је заслуга румунске екипе која је дошла са три припремљене кореографије. Сензибилитет ове представе неће одоговати просечном гледаоцу али надам се да ће жири имати разумевања. Иако смо имали преводиоца у одређеним тренутцима Дан Тудор је уложио велику енергију да нам приближи текст и тако је напослетку превазиђена језичка баријера – каже Лукић.
Доајен крагујевачког и српског глумишта Мирко Бабић рекао је да се са румунским редитељем споразумевао погледом и да се јасно видела његова замисао и концепт представе што га је напослетку и убедило да узме учешће у једном урбаном, авангардном комаду.
– Први сам био за то да премијеру одржимо само 15 дана после прве пробе. Зато што смо се разумели са Тудором упркос језичкој баријери, тако да сам му видео у оку шта хоће, а шта неће. Био је толико прецизан да сам чак прихватио да ме кречи иако у принципу не волим маске. Овде сам одмах знао зашто су потребне маске јер смо ми за редитеља бића која нису присутна. Драго ми је да су представу иницирали Ирци и Румуни, а ми се нашли као извођачи тако да нико не може да нас напада за осуду американаца и глобализма. Ја не знам да ли сам сличну улогу радио за ових 35 година али то је за мене као да се поново рађам. Свако време има свој репертоар и зато сам прихвато овај текст који у себи има здраву основу – нагласио је Бабић.
