logo

Планина Космај

Планина Космај налази се на територији градске општине Младеновац – делови катастарских општина Амерић, Кораћица и Велика Иванча и градске општине Сопот – делови катастарских општина Рогача и Неменикуће. Заштићено подручје обухвата површину 3.514,50 ха.      

Према Решењу Скупштине града Београда о стављању под заштиту природног добра „Космај“ („Службени лист града Београда“, број 29/05), заштићено подручје „Космај“ стављено је под заштиту ради очувања и унапређења живописних пејзажних обележја и промарних предеоних вредности, структуре и квалитета шума, разноврсности и богатства биљног и животињског света и станишта, квалитета вода, земљишта и ваздуха, добара култне баштине и њихових амбијената.

Живи свет Космаја чини: 550 врста биљака (у флори Космаја има 30 реликтних, 10 субендемичних биљака и 5 врста које су природне реткости), преко 300 врста гљива, 24 врсте херпетофауне, 51 врста сисара, 96 врста птица и велики број врста различитих инсеката. Вегетација Космаја представљена је са четири шумске и три зељасте биљне заједнице. Преко 70% саме планине је под шумском вегетацијом у којој доминирају изданачке букове и храстове шуме, уз мање учешће вештачки подигнутих састојина четинара.

С обзиром на то да је Космај блага планина, стазе нису тешке за пешачење, па је ово једна лагана и садржајна планинска тура, идеална за почетнике. На Космају постоји око 50 км пешачких стаза, чије је обележавање урадио Планинарски клуб ГРЕБЕН у сарадњи са Градском општином Младеновац средином 2023. године.

На једном од пешачких праваца се налази дрвени видиковац, са ког се пружа прелеп поглед на читаво подручје.

Mapa Karta

Сем флоре и фауне, Космај и његова шира околина имају богато културно историјско наслеђе, са већим бројем заштићених културних добара.

На благим и шумовитим падинама налазе се три манастира, за које се верује да су задужбина деспота Стефана Лазаревића, манастир Тресије, Кастељан и манастир Павловац. Космај у доба деспота Стефана Лазаревића постаје верски центар деспотовине. У конацима манастира Кастељан и Павловац Стефан Високи је водио државничке послове и користио их као летње резиденције, док је у манастиру Тресије био велики преписивачки центар.

Павловац – манастир Св. Никола

Манастир Павловац се налази на југосточним обронцима Космаја, у атару села Кораћице, 7 километара северозападно од Младеновца везује се за средњовековно село Павловци. Саграђен је на важном стратешком путу који је водио из Београда за Рудник, Ибарску долину и долину Велике Мораве. Народно предање изградњу манастира приписује деспоту Стефану Лазаревићу, али у науци име ктитора је остало непознато. Манастир ужива заштиту државе од 1973. године и спада у категорију споменика од великог значаја.

Манастир Павловац карактеришу архитектонска решења и декоративна камена пластика који се не среће често у манастирима 15. века на простору Србије. Употреба белог мермера у енетријеру цркве Св. Николе у Павловцу, од кога је изграђена отларска преграда, свећњаци, вероватно и поплочања пода указује и на одређено богатство цркве, а прозори и надвратник главног улаза украшени су декоративним елементима у форми розета. Најупечатљивији архитектонски детаљ цркве је издужена купола која доприноси њеној монументалности, а издваја се од других цркава сличног обима с почетка 15. века и има директне аналогије са куполом цркве у манастиру Манасији.

Друга особеност манастирског комплекса је да он поред трпезарије са монашким келијама и економским објектом-кухињом има и трећи објекат – грађевина I. Налази се северно од цркве, а на основу очуваних архитектонских елемената највероватније је био објекат резиденцијалног карактера. Из писма деспота Стефана Лазаревића, писаног у Павловцима 21. новембра 1424. године Дубровачкој републици сазнајемо да је те године боравио у селу Павловци. На простору старог села нема остатака објеката који би указивали на могући смештај деспота, па се његов боравак везује за манастирски конак и грађевину I.

Градска општина Младеновац издала је публикацију „600 година Манастира Павловац“, уредила прилазни пут и паркинг простор, а у сарадњи са Српском православном црквом започета је изградња конака.

Споменик Космајско-посавском партизанском одреду подигнут је у част борцима погинулим у Другом светском рату, припадницима Космајско-посавског партизанског одреда који су 2. јула 1941. године формирали овај Одред. Изграђен је 1971. године, у атару села Рогача, у општини Сопот. Налази се на једном од доминантних врхова Космаја, малом вису (576 метара) и монументалних је димензија, основа споменика износи 18, а висина 30 метара. Аутори споменика су вајар Војин Стојић и архитекта Градимир Медаковић. Споменик је убрзо по изградњи постао препознатљив симбол Космајског краја и овог дела Шумадије. Велико бетонско степениште са пута води до споменика, док је сам комплекс окружен великим шумовитим парком, испресецан стазама и лепо осветљен.

Спомен костурница на Белом камену подигнута је 1935. године у част страдалима у Првом светском рату, у одбрани Београда, 1914. године. На њој су исписани стихови чувеног српског песника Ђуре Јакшића. Овде се одиграла једна од одлучујућих битака у Великом рату.

Manastir Tresije
Nalazi se u severozapadnom delu Kosmaja, iznad strmo usečenog korita potoka Male Tresije.Smatra se da je izgrađen 1309.god i posvećen je Saboru svetih Arhangela za vreme vladavine kralja Dragutina. U 16.veku manastir Tresije je bio najbrojniji bratsvom i najbogatiji imovinom u Beogradskom pašaluku. Narod se iselio u velikoj seobi Srba 1690.god sa ovih prostora, a manastir je zapaljen, opljačkan i porušen. Tokom svoje istorije rušen je i obnavljan nekoliko puta. Prva obnova je bila 1709.god,ali je u istom veku manastir ponovo porušen. Posle Drugog svetskog rata, 1950.god,bratstvo je započelo obnavljanje manastira i njegovih zdanja koje i danas traje, što za rezultat ima predivno uređeno dvorište i mir koji se oseća u njegovoj okolini. U dvorištu se nalazi česma koja je posvećena despotu Stefanu Lazareviću.Zidovi manastira su oslikani upečatljivi, raznobojnim freskama jarkih boja.Najznačajnija freska se nalazi na ulazu u manastir Tresije i prikazuje Svetog Srhangela Gavrila. Kamen temeljac za izgradnju konaka je položila srpska kneginja Jelisaveta iz porodice Karađorđevića septembra 1991.god.To je pravoslavni, muški manastir koji pripada Eparhiji šumadijskoj Srpske pravoslavni crkve. Danas se u manastiru Tresije čuvaju zanimljive ikone prenete iz susednih crkava iz Stojnika i Nemenikuća. Na ikonama su veoma važni zapisi koji daju niz podataka  o istorijski prilikama toga vremena.

Manastir Kasteljan
Nalazi se na severoistočnoj padini Kosmaja, u ataru sela Nemenikuće. Posvećen je Svetom Đorđu. Nastao je u 14.veku na temeljima rimskog kastruma iz 2.ili 3.veka u vreme kralja Dragutina što svedoči crkva koja pripada raškoj arhitektonskoj školi. Obnovio ju je despot Stefan Lazarević u 15.veku dodajući joj kupolu. Crkva je dimenzija 12,5 ×6m i najstariji je deo manastirskog kompleksa koji još čine trpezarija i konak. Trpezarija je iz 15.veka,dimenzija 18×5,5m sa prizemlje i spratom. U trpezariji se nalazi nadgrobna ploča iz 1332.god.koja svedoči o starosti ovog objekta, ali je ona odneta. Ceo manastir je porušen krajem 17.veka.Krajem 60ih i početkom 70ih godina 20.veka,manadtor je, bukvalno, otkopan. Tom prilikom pronađena je časna trpeza sa urezani likom jelena i fragmenti fresaka, što govori da je manastir nekada bio živopisan. Zidan je od lomljenog kamena, a spolja i iznutra je bio malterisan.Nakon smrti despota Stefana Lazarevića, manastir je ostao u rukama monaha. U isto vreme je bio i stanica gde su pristajali karavani tako da je deo konaka služio putnicima koji nisu zalazili u manastir. Smatra se da ga je 1690.god posetio i patrijarh Arsenije Čarnojević koji je predvodio narod tokom povlačenja pred Osmanlijama. Danas je evidentiran od službe za zaštitu spomenika 1963.god, u ruševinama je čekajući obnovu.

Грађанин инспектор

    • Thank you for using B2J Contact!
    • Serbian Cyrillic translation is still missing. Please consider to contribute by writing and sharing your own translation.
    • Join B2J Contact Translation group on Transifex. You may turn this message off from the Global Configurations of the component.
    captcha
    Reload
    ПРОЧИТАЈТЕ ПАЖЉИВО ПРЕ СЛАЊА ПРИЈАВЕ
    Попуњавањем овог обрасца и давањем својих личних података потврђујете да је пријава оправдана и да су подаци тачни. Такође нам дајете сагласност за прикупљање ових података.

Знамења Oпштине

mladenovac-osnovnigrbГрадска општина Младеновац има свој грб (основни, средњи и велики) и своју заставу.

Основни грб је плави штит раздељен сребрном гредом, у врху два један ка другом нагнута златна кондира из којих се изливају и спајају сребрни млазеви воде која се као угнути клин улива у поменуту сребрну греду, а из стопе штита црни наковањ из кога израста крстообразна златна тролисна младица храста.mladenovac-srednjigrb

Средњи грб је истоветан основном грбу, али је штит надвишен златном бедемском круном са три видљива мерлона.

Велики грб је истоветан средњем грбу, с тим што на златној бедемској круни стоји раширених крила бели голуб златног кљуна и црвених ногу, око чије главе сија златни ореол са црвеним уписаним крстом. Десни чувар штита је пропети бели коњ црних копита, зауздан, оседлан и опремљен како приличи коњу деспота, то јест оглав, узде и колани пурпурни, пурпурни прекривач седла, бела покривка извезена гримизним двоглавим орловима, а леви пропети црвени срндаћ, златно оружан и истог таквог језика и папака, прободен кроз врат златном стрелом. Између чувара и штита о тло су ослоњена црвена златом окована копља са којих се у поље вију златним ресама оперважени стегови, и то десно стег Београда, а лево стег Младеновца (на плавом изнад снижене сребрне греде крстообразна златна тролисна младица храста). Постамент је природни травом и пољским цвећем обрасли брежуљкасти предео Космајског подножја, а испод штита је пали деспотски пурпурни тоболац отворен одесно, украшен сребром и златом, са мотивом сребрног двоглавог орла; у тоболцу су три златне стреле, а испод тоболца, по левој косини, леже на тлу две златне стреле. Испод грба исписан је гримизно црвеном бојом назив "Младеновац". 

mladenovac-zastavaЗастава је квадратног облика, у основи плаве боје, а на њој изнад снижене сребрне греде је крсто-образна златна тролисна младица храста.

Употреба грба и заставе Младеновца уређена је Одлуком о употреби и заштити грба и заставе ГО Младеновац ("Сл. лист града Београда", бр. /2010).

ПРЕУЗМИТЕ:
Одлука о употреби и заштити грба и заставе ГО Младеновац, PDF, 120 KB 
 

Образложење грба


Грб подсећа на предање о смрти Деспота Стефана на територији данашње младеновачке општине ("закорачио у Кораћици, опружио се у Пружатовцу, издахнуо у Црквинама "), чији судњи дан Општина комеморише као свој празник. Кондири из којих се излива вода алудирају на младеновачке бање и речицу Луг, наковањ на индустријски развој Младеновац, а младица храста и голуб на празник Духова, славу и литију Младеновца. Постамент евоцира близину Космаја и заталасани пејзаж северне Шумадије.

mladenovac-velikigrbГеографске одреднице
- Сребрна греда: речица Луг, одакле назив села Међулужје, по коме је названа прва железничка станица.
- Два кондира из којих се излива вода: бање Селтерс и Кораћица.
- Зелени брегови: Прибрежје Космаја. Доминантни масив Северне Шумадије дефинише морфологију тла на коме се простире територија Општине Младеновац

Административна хијерархија
- Златна бедемска круна: Круна са три мерлона одговара величини административне јединице са око 75.000 житеља.

Историјске и традицијске одреднице
- Бели голуб: Традиционална амблемска представа Господа Светог Духа, као алузија на силазак Светог Духа на апостоле, празник Духова, који је слава Младеновца.
- Златна младица храста: Под Мамвријским храстом у Хеврону Праоцу Авраму указао се Господ у лику три анђела. Храст је култно дрво у Срба, коме се у оквиру божићних обичаја указује посебна почаст, а злато као метал који не кородира симбол је чистоће и светости. Шумадија је била славна по великим шумама храста.
- Рањени срндаћ: У време када га је задесила смрт, Деспот је био у лову. Срндаћ је ловина великаша.


Литија града Младеновца је на празник Св. Тројица, то јест Силазак Светог Духа на апостоле, који пада увек у недељу, на педесети дан од Ускрса.

Дан општине Младеновац је 2. август, дан када је Младеновац 1893. проглашен за варош.

Туристичке манифестације

ЈАНУАР

Игре на снегу
.

ФЕБРУАР

14. фебруар
Дан воћара и виноградара (дан Св. Трифуна)
Од 1996. младеновачки воћари и виноградари се окупљају да би прославили Светог Трифуна. У склопу ове манифестације организује се и манифестација "Хлеб и вино".

АПРИЛ

крајем априла - почетком маја
Изложба цвећа
Одржава се под покровитељством Градске општине Младеновац
- Првог дана: Изложба цвећа у ресторану "Петар Драпшин"
- Другог дана: Садња цвећа на зеленим површинама у граду

ЈУН

14-18. јун
Међународни дечји фестивал фоклора
Организатор: КУД "Војвода Катић"

Изложба "Ваздухом хлађена страст"
Изложба олдтајмер аутомобила марке "volkswagen"

"Street ball"
Традиционална манифестација за љубитеље кошарке
Организатор: Спортски савез Младеновца

ЈУЛ

26-30. јул
Међународни фестивал фолклора у селу Влашка
Организатор: КУД "Шумадија", Влашка

Дани поља и пшенице
Организатор: Завод за пољопривреду "Космај"

АВГУСТ

Игре на води
Школска манифестација која има такмичарски, едукативни и забавни карактер, у базену Спортског центра
Организатор: Спортски савез Младеновца

Бирамо најлепше двориште, балкон, терасу и башту пословног објекта

Такмичење у припремању рибљег паприкаша
На Марковачком језеру

крајем јула или почетком августа
Ликовна колонија
Традиционална ликовна манифестација
Организатор: Центар за културу Младеновац

Великокршљански сабор
Фестивал фолклора
Организатор: КУД "Извор", Велика Крсна

СЕПТЕМБАР

Регионална изложба говеда
Организатори: Завод за полљопривреду "Космај" и Удружење узгајивача говеда сименталске расе

Општинска изложба оваца
Организатори: Завод за пољопривреду "Космај" и Удружење оваца Винтенберг расе.

Сајам ситне пољопривредне механизације, опреме, технологије и производње
Организатор: ЈКП "Пијаце Младеновац"

трећа недеља септембра
Дани пчеларства
Организатор: Друштво пчелара "Космај", Младеновац

четврта недеља септембра
Недеља без аутомобила
Организатор: "Југоциклинг"

ОКТОБАР

Шумадијске метафоре
Организатор: Библиотека "Деспот Стефан Лазаревић"

прва недеља октобра
Позоришни фестивал
Организатор: Центар за културу Младеновац

Туристички потенцијали

Најзначајнија природна, а и туристичка вредност на подручју Младеновца је пространа и шумовита планина Космај. На само 12 km од Младеновца, она нуди уживање као излетничка локација и то не само за традиционалне првомајске уранке. За рекративни туризам, за шетње је на Космају најатрактивнија кружна стаза око Споменика борцима из II светског рата, пут ка ПТТ одмаралишту или стаза ка Спомен-костурници борцима из I светског рата. Ове стазе су доста популарне и код планинара и код рекреативаца, тако да су доста посећене у лети, нарочито викендом. Постоје одморишта са дрвеним клупама и столовима, као и мања игралишта за децу.

За ловни туризам права дестинацијa је Ловиште "Варовнице", на обронцима Космаја, на само 46 km јужно од Београда. Ловиштем газдује Ловачко удружење "Варовнице" из Младеновца. Ловне површне су на око 27.000 хектара, а гајене врсте дивљачи су срна, зец, фазан, дивља свиња и пољска јаребица. Такође су присутни лисица, куна-белица, куна-златица, јазавац, шакал... Ловцима су на располагању Ловачки дом у Рајковцу, Ловачка кућа "Пландиште", Ловачки дом "Језерац".

Спортски риболов могућ је на два језера у близини Младеновца, Рабровачком и Марковачком које поседује и угоститељско-смештајне објекте. У водама језера су најзаступљенији шаран, сом, штука, бабушка, деверика и смуђ, дневне риболовачке дозвола се издају код рибочувара.

Бањски туризам је увелико развијен, пре свега у Бањи Селтерс, познатој по својој лековитој термоминералној води откривеној 1898. Бања функционише у оквиру Института за рехабилитацију Београд са 760 постеља и значајним дијагностичко-терапеутским простором за физикалну медицину. У саставу Института је и Хотел "Селтерс" са затвореним базеном, сауном и другим садржајима намењеним опоравку, рекреацији и забави гостију. У непосредној близини је и Кораћичка бања.

На археолошком локалитету Јабланица у селу Међулужју откривени су трагови насеља из периода неолита (3800-3200 п.н.е). Трагови насељености ових крајева се налазе и за период бакарног, бронзаног и гвозденог доба.

Од историјских споменика најзначајнији је Спомен-комплекс "Црквине", на 8,5 km од Младеновца, посвећен Деспоту Стефану Лазаревићу. Ту је 1427. подигнут споменик на месту смрти деспота Стефана, који је 1979. заштићен као културно добро од изузетног значаја. На врху Варовница, 10 km од Младеновца, поред пута за село Шепшин, урађен је Спомен-комплекс Варовнице, на простору где је децембра 1914. вођен бој у оквиру чувене Колубарске битке у Првом светском рату.

Међу значајне културно-историјске споменике овог краја убраја се манастир Павловац из XV века. Сматра се задужбином Деспота Стефана Лазаревића, а налази се у атару села Кораћице подно Космаја, на 13 km од Младеновца.

Село Рабровац је пионир у развоју сеоског туризма, а на Космају постоји пар смештајних објеката у етно стилу.

У Младеновцу и околини постоји преко 120 угоститељских објеката свих врста, уређених у традиционалном, али и модерном стилу, са специјалитетима националне и интернационалне кухиње. Велики број њих налази се на магистралном путу Београд - Крагујевац.

Права коришћења: Градска општина Младеновац. ©2005-2023.
Контакт: Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели. 
Инфо центар ГО Младеновац: 011/7857-846
Техничка подршка: Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.