Планина Космај
Планина Космај налази се на територији градске општине Младеновац – делови катастарских општина Амерић, Кораћица и Велика Иванча и градске општине Сопот – делови катастарских општина Рогача и Неменикуће. Заштићено подручје обухвата површину 3.514,50 ха.
Према Решењу Скупштине града Београда о стављању под заштиту природног добра „Космај“ („Службени лист града Београда“, број 29/05), заштићено подручје „Космај“ стављено је под заштиту ради очувања и унапређења живописних пејзажних обележја и промарних предеоних вредности, структуре и квалитета шума, разноврсности и богатства биљног и животињског света и станишта, квалитета вода, земљишта и ваздуха, добара култне баштине и њихових амбијената.
Живи свет Космаја чини: 550 врста биљака (у флори Космаја има 30 реликтних, 10 субендемичних биљака и 5 врста које су природне реткости), преко 300 врста гљива, 24 врсте херпетофауне, 51 врста сисара, 96 врста птица и велики број врста различитих инсеката. Вегетација Космаја представљена је са четири шумске и три зељасте биљне заједнице. Преко 70% саме планине је под шумском вегетацијом у којој доминирају изданачке букове и храстове шуме, уз мање учешће вештачки подигнутих састојина четинара.
С обзиром на то да је Космај блага планина, стазе нису тешке за пешачење, па је ово једна лагана и садржајна планинска тура, идеална за почетнике. На Космају постоји око 50 км пешачких стаза, чије је обележавање урадио Планинарски клуб ГРЕБЕН у сарадњи са Градском општином Младеновац средином 2023. године.
На једном од пешачких праваца се налази дрвени видиковац, са ког се пружа прелеп поглед на читаво подручје.
Сем флоре и фауне, Космај и његова шира околина имају богато културно историјско наслеђе, са већим бројем заштићених културних добара.
На благим и шумовитим падинама налазе се три манастира, за које се верује да су задужбина деспота Стефана Лазаревића, манастир Тресије, Кастељан и манастир Павловац. Космај у доба деспота Стефана Лазаревића постаје верски центар деспотовине. У конацима манастира Кастељан и Павловац Стефан Високи је водио државничке послове и користио их као летње резиденције, док је у манастиру Тресије био велики преписивачки центар.
Павловац – манастир Св. Никола
Манастир Павловац се налази на југосточним обронцима Космаја, у атару села Кораћице, 7 километара северозападно од Младеновца везује се за средњовековно село Павловци. Саграђен је на важном стратешком путу који је водио из Београда за Рудник, Ибарску долину и долину Велике Мораве. Народно предање изградњу манастира приписује деспоту Стефану Лазаревићу, али у науци име ктитора је остало непознато. Манастир ужива заштиту државе од 1973. године и спада у категорију споменика од великог значаја.
Манастир Павловац карактеришу архитектонска решења и декоративна камена пластика који се не среће често у манастирима 15. века на простору Србије. Употреба белог мермера у енетријеру цркве Св. Николе у Павловцу, од кога је изграђена отларска преграда, свећњаци, вероватно и поплочања пода указује и на одређено богатство цркве, а прозори и надвратник главног улаза украшени су декоративним елементима у форми розета. Најупечатљивији архитектонски детаљ цркве је издужена купола која доприноси њеној монументалности, а издваја се од других цркава сличног обима с почетка 15. века и има директне аналогије са куполом цркве у манастиру Манасији.
Друга особеност манастирског комплекса је да он поред трпезарије са монашким келијама и економским објектом-кухињом има и трећи објекат – грађевина I. Налази се северно од цркве, а на основу очуваних архитектонских елемената највероватније је био објекат резиденцијалног карактера. Из писма деспота Стефана Лазаревића, писаног у Павловцима 21. новембра 1424. године Дубровачкој републици сазнајемо да је те године боравио у селу Павловци. На простору старог села нема остатака објеката који би указивали на могући смештај деспота, па се његов боравак везује за манастирски конак и грађевину I.
Градска општина Младеновац издала је публикацију „600 година Манастира Павловац“, уредила прилазни пут и паркинг простор, а у сарадњи са Српском православном црквом започета је изградња конака.
Споменик Космајско-посавском партизанском одреду подигнут је у част борцима погинулим у Другом светском рату, припадницима Космајско-посавског партизанског одреда који су 2. јула 1941. године формирали овај Одред. Изграђен је 1971. године, у атару села Рогача, у општини Сопот. Налази се на једном од доминантних врхова Космаја, малом вису (576 метара) и монументалних је димензија, основа споменика износи 18, а висина 30 метара. Аутори споменика су вајар Војин Стојић и архитекта Градимир Медаковић. Споменик је убрзо по изградњи постао препознатљив симбол Космајског краја и овог дела Шумадије. Велико бетонско степениште са пута води до споменика, док је сам комплекс окружен великим шумовитим парком, испресецан стазама и лепо осветљен.
Спомен костурница на Белом камену подигнута је 1935. године у част страдалима у Првом светском рату, у одбрани Београда, 1914. године. На њој су исписани стихови чувеног српског песника Ђуре Јакшића. Овде се одиграла једна од одлучујућих битака у Великом рату.
Manastir Tresije
Nalazi se u severozapadnom delu Kosmaja, iznad strmo usečenog korita potoka Male Tresije.Smatra se da je izgrađen 1309.god i posvećen je Saboru svetih Arhangela za vreme vladavine kralja Dragutina. U 16.veku manastir Tresije je bio najbrojniji bratsvom i najbogatiji imovinom u Beogradskom pašaluku. Narod se iselio u velikoj seobi Srba 1690.god sa ovih prostora, a manastir je zapaljen, opljačkan i porušen. Tokom svoje istorije rušen je i obnavljan nekoliko puta. Prva obnova je bila 1709.god,ali je u istom veku manastir ponovo porušen. Posle Drugog svetskog rata, 1950.god,bratstvo je započelo obnavljanje manastira i njegovih zdanja koje i danas traje, što za rezultat ima predivno uređeno dvorište i mir koji se oseća u njegovoj okolini. U dvorištu se nalazi česma koja je posvećena despotu Stefanu Lazareviću.Zidovi manastira su oslikani upečatljivi, raznobojnim freskama jarkih boja.Najznačajnija freska se nalazi na ulazu u manastir Tresije i prikazuje Svetog Srhangela Gavrila. Kamen temeljac za izgradnju konaka je položila srpska kneginja Jelisaveta iz porodice Karađorđevića septembra 1991.god.To je pravoslavni, muški manastir koji pripada Eparhiji šumadijskoj Srpske pravoslavni crkve. Danas se u manastiru Tresije čuvaju zanimljive ikone prenete iz susednih crkava iz Stojnika i Nemenikuća. Na ikonama su veoma važni zapisi koji daju niz podataka o istorijski prilikama toga vremena.
Manastir Kasteljan
Nalazi se na severoistočnoj padini Kosmaja, u ataru sela Nemenikuće. Posvećen je Svetom Đorđu. Nastao je u 14.veku na temeljima rimskog kastruma iz 2.ili 3.veka u vreme kralja Dragutina što svedoči crkva koja pripada raškoj arhitektonskoj školi. Obnovio ju je despot Stefan Lazarević u 15.veku dodajući joj kupolu. Crkva je dimenzija 12,5 ×6m i najstariji je deo manastirskog kompleksa koji još čine trpezarija i konak. Trpezarija je iz 15.veka,dimenzija 18×5,5m sa prizemlje i spratom. U trpezariji se nalazi nadgrobna ploča iz 1332.god.koja svedoči o starosti ovog objekta, ali je ona odneta. Ceo manastir je porušen krajem 17.veka.Krajem 60ih i početkom 70ih godina 20.veka,manadtor je, bukvalno, otkopan. Tom prilikom pronađena je časna trpeza sa urezani likom jelena i fragmenti fresaka, što govori da je manastir nekada bio živopisan. Zidan je od lomljenog kamena, a spolja i iznutra je bio malterisan.Nakon smrti despota Stefana Lazarevića, manastir je ostao u rukama monaha. U isto vreme je bio i stanica gde su pristajali karavani tako da je deo konaka služio putnicima koji nisu zalazili u manastir. Smatra se da ga je 1690.god posetio i patrijarh Arsenije Čarnojević koji je predvodio narod tokom povlačenja pred Osmanlijama. Danas je evidentiran od službe za zaštitu spomenika 1963.god, u ruševinama je čekajući obnovu.
Градска општина Младеновац има свој грб (основни, средњи и велики) и своју заставу.
Застава је квадратног облика, у основи плаве боје, а на њој изнад снижене сребрне греде је крсто-образна златна тролисна младица храста.
Географске одреднице
