logo

Актуелности

Стогодишњица Варовничке битке

Друштво за неговање традиција ослободилачких ратова Србије до 1918. године и градска општина Младеновац обележили стогодишњицу Космајско – Варовничке битке.

Централна прослава која је одржана данас на Варовницама део је тродневног програма обележавања стогодишњице Варовничке битке. Наши најмлађи суграђани у петак су одржали приредбу "Велики рат, прецима у част", затим су на трибини посвећеној Великом рату говорили историчари проф. др Милош Ковић и проф. др Немања Дрлић. У суботу је одржана представа "Милунка Савић" у извођењу Весне Станковић, глумице Југословенског драмског позоришта. Програм се завршава данас пројекцијом филма "Бранио сам Младу Босну".

Представници градске општине Младеновац и Друштва за неговање традиције ослободилачких ратова Србије 1912-1918. данас су положили венце на Споменик српском ратнику, Спомен-костурницу на Градском гробљу и на Варовницама.

Дејан Чокић, председник градске општине Младеновац, рекао је да ће упркос тешким временима градска општина имати обавезу да очува традицију и сећање на претке. Председник Друштва за неговање традиције ослободилачких ратова до 1918. године, Драгољуб Јуришић, захвалио се Градској општини Младеновац и председнику Чокићу на гостопримству и очувању сећања на успех српске војске на Варовницама и Космају.

Након пријема у општини, положени су венци на Споменик српском ратнику и Спомен-костурници на Градском гробљу. За грађане је организован аутобуски превоз до Спомен комплекса "Варовнице", где су свештеници младеновачке цркве одржали парастос страдалима у Варовничком боју, а борачка удружења положила венце.

Дејан Чокић, председника градске општине Младеновац, обратио се грађанима на Варовницама, истакавши да се 8. децембра обележава један од најважнијих догађаја у младеновачкој историји.

– Прошло је 100 година од како се на овом месту и брдима око нас одиграла Варовничка битка. Историја је одавно изнела свој суд о важности Варовничке битке и данас је тешко рећи било шта ново. Ипак, данас бих као председник општине али пре свега као Младеновчанин, покушао да укажем на једну димензију ове битке о којој није много речено.

На фронту Варовнице - Космај - Сибница брањено је залеђе српске Прве армије која се под командом генерала Живојина Мишића спремала за противофанзиву која је напослетку довела и до највеће српске победе у Првом светском рату - Колубарске битке.   
Осим што су изврашавали свој војнички задатак, војници су овде бранили и свој град и своја села. Испред њих је био далеко надмоћнији непријатељ, иза њих је био Младеновац са својим селима. Данас можемо само да нагађамо шта би било са нашим градом и околином да је непријатељ пробио линију фронта. Младеновац би био прегажен, села попаљена, наши преци побијени.

Да се то догодилио велико је питање да ли би многи од нас данас били овде. Познавајући окрутност окупатора, читаве породице би биле затрте и мислим да нећу да претерам ако кажем да своје животе дугујемо борцима са Варовничког брда. Зато је ово била битка за Младеновац и зато наш град деценијама уназад обележава овај догађај као један од најзаначајних датума у својој историји.

Нашим прецима, војницима са Варовничког брда, нека је вечна слава и хвала за оно што су учинили – рекао је Чокић.

Космајско – Варовничка битка које се водила од 6. до 9. децембра 1914. године битно је допринела остварењу најблиставије победе српске војске – победе на Колубари. Све је почело наредбом Врховне команде да се напусти Београд и да се снаге одбране престонице повуку на Варовнице и ту организују одбрану десног крила и залеђа главних снага на западном фронту. Престоница је 30. новембра те ратне 1914. напуштена без борби, а трупе запоседају линију Варовнице – Космај.

Напуштање Београда наводи на идеју комаданта балканске војске црно – жуте монархије Оскара Поћорека да петом армијом пробије овај фронт и нападне српске снаге са леђа. Зато је од држања војске на Варовницама зависио успех свих даљих операција на западу. На Варовницма непријатеља су чекали слабо опремљени трећепозивци од којих је већина имала преко 50 година. Међутим, благовремено су ископани ровови и утврђени артиљеријски положаји па је надмоћни непријатељ спремно дочекан. Војвода Радомир Путник наредио је 5. децембра Тимочкој дивизији да се што пре упути ка Младеновцу и појача одбрану Варовница.

Непријатељ је у ноћи између 7. и 8. децембра груписао своје снаге и у зору 8. децембра започео одлучујући али како се показало узалудан напад.

На брдима Варовница и шумама Космаја водиле су се крваве битке, у којој су се истакли трећепозивци, а о жестини сукоба говори и назив једне варовничке падине − Касапско брдо. На касапском брду српски војници су испред својих ровова поставили снопове глоговог трња, уместо бодљикаве жице која се постављала као последња препрека пред борбу прса у прса, али жица је тада у Србији била луксуз. Међутим, аустријанци нису успели бајонетима да пресеку жилаво трње које се показало ефикаснијим од жице. Непријатељ који је запео код глога, масакриран је бомбама, након чега је уследио јуриш по чему је ово брдо и добило име.

 

Убрзо је из аустроугарске команде, команданту корпуса стигла наредба која најбоље осликава резултат Варовничке битке

"... Све је било узалуд, више се немојте напрезати, морамо се повлачити ".

 

 

  • Датум креирања: .
Права коришћења: Градска општина Младеновац. ©2005-2023.
Контакт: Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели. 
Инфо центар ГО Младеновац: 011/7857-846
Техничка подршка: Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.