Знамења Oпштине
Градска општина Младеновац има свој грб (основни, средњи и велики) и своју заставу.
Основни грб је плави штит раздељен сребрном гредом, у врху два један ка другом нагнута златна кондира из којих се изливају и спајају сребрни млазеви воде која се као угнути клин улива у поменуту сребрну греду, а из стопе штита црни наковањ из кога израста крстообразна златна тролисна младица храста.
Средњи грб је истоветан основном грбу, али је штит надвишен златном бедемском круном са три видљива мерлона.
Велики грб је истоветан средњем грбу, с тим што на златној бедемској круни стоји раширених крила бели голуб златног кљуна и црвених ногу, око чије главе сија златни ореол са црвеним уписаним крстом. Десни чувар штита је пропети бели коњ црних копита, зауздан, оседлан и опремљен како приличи коњу деспота, то јест оглав, узде и колани пурпурни, пурпурни прекривач седла, бела покривка извезена гримизним двоглавим орловима, а леви пропети црвени срндаћ, златно оружан и истог таквог језика и папака, прободен кроз врат златном стрелом. Између чувара и штита о тло су ослоњена црвена златом окована копља са којих се у поље вију златним ресама оперважени стегови, и то десно стег Београда, а лево стег Младеновца (на плавом изнад снижене сребрне греде крстообразна златна тролисна младица храста). Постамент је природни травом и пољским цвећем обрасли брежуљкасти предео Космајског подножја, а испод штита је пали деспотски пурпурни тоболац отворен одесно, украшен сребром и златом, са мотивом сребрног двоглавог орла; у тоболцу су три златне стреле, а испод тоболца, по левој косини, леже на тлу две златне стреле. Испод грба исписан је гримизно црвеном бојом назив "Младеновац".
Застава је квадратног облика, у основи плаве боје, а на њој изнад снижене сребрне греде је крсто-образна златна тролисна младица храста.
Употреба грба и заставе Младеновца уређена је Одлуком о употреби и заштити грба и заставе ГО Младеновац ("Сл. лист града Београда", бр. /2010).
ПРЕУЗМИТЕ:
Одлука о употреби и заштити грба и заставе ГО Младеновац, PDF, 120 KB
Образложење грба
Грб подсећа на предање о смрти Деспота Стефана на територији данашње младеновачке општине ("закорачио у Кораћици, опружио се у Пружатовцу, издахнуо у Црквинама "), чији судњи дан Општина комеморише као свој празник. Кондири из којих се излива вода алудирају на младеновачке бање и речицу Луг, наковањ на индустријски развој Младеновац, а младица храста и голуб на празник Духова, славу и литију Младеновца. Постамент евоцира близину Космаја и заталасани пејзаж северне Шумадије.
Географске одреднице
- Сребрна греда: речица Луг, одакле назив села Међулужје, по коме је названа прва железничка станица.
- Два кондира из којих се излива вода: бање Селтерс и Кораћица.
- Зелени брегови: Прибрежје Космаја. Доминантни масив Северне Шумадије дефинише морфологију тла на коме се простире територија Општине Младеновац
Административна хијерархија
- Златна бедемска круна: Круна са три мерлона одговара величини административне јединице са око 75.000 житеља.
Историјске и традицијске одреднице
- Бели голуб: Традиционална амблемска представа Господа Светог Духа, као алузија на силазак Светог Духа на апостоле, празник Духова, који је слава Младеновца.
- Златна младица храста: Под Мамвријским храстом у Хеврону Праоцу Авраму указао се Господ у лику три анђела. Храст је култно дрво у Срба, коме се у оквиру божићних обичаја указује посебна почаст, а злато као метал који не кородира симбол је чистоће и светости. Шумадија је била славна по великим шумама храста.
- Рањени срндаћ: У време када га је задесила смрт, Деспот је био у лову. Срндаћ је ловина великаша.
Литија града Младеновца је на празник Св. Тројица, то јест Силазак Светог Духа на апостоле, који пада увек у недељу, на педесети дан од Ускрса.
Дан општине Младеновац је 2. август, дан када је Младеновац 1893. проглашен за варош.
