Преко седамдесет возила из Србије и иностранства окупило се минулог викенда на традиционалној манифестацији "Ваздухом хлађена страст", смотри аутомобила са ваздушних хлађењем мотора.

Ова манифестација је покренута са идејом неговања култа аутомобила легенде, познатог у нашем народу као "Буба" и на остала возила са ваздушно хлађеним моторима којима је Буба била основ или узор за настајање.

Паркирани у главној улици власници популарних Volkswagen "буба" привукли су доста Младеновчана који су имали прилике да погледају возила која су свака за себе мало ремек дело посвећености.

Поред тешкоћа, углавном финансијске природе, ова већ традиционална манифестација је одржана, на задовољство више од сто заљубљеника у "бубе" који су у нашу општину стигли са 75 аутомобила, а свакако и на задовољство организатора који су на улице Младеновца извезли својих пет аутомобила.

Организатор манифестације, Миладин Радовановић Дика, рекао је да је циљ био да што више Младеновчана погледају ову јединствену смотру, а готово сви учесници су били сложни у оцени да Младеновачка "Бубијада" спада у најбоље организоване у читавој Србији.

Поред учесника који годинама  долазе у Младеновац из околних земља, Хрватске, Босне и Херцеговине, Црне Горе и Словеније, ове године нашу општину посетило је и двоје заљубљеника у фолксвагенове аутомобиле из Париза који су, како кажу, кренули на пут око света.

Фернандо Камињо са супругом кренуо је на пут око света који га после Младеновца води пут Београда, а затим кроз Црну Гору, Албанију, Грчку, Турску, бродом у Индију па преко Пацифика у Америку. Колико заљубљеници у "бубе" верују у своје лимузине најбоље сведочи овај брачни пар Парижана који је на пут дугачак хиљаде километара кренуо у свом комбију старом преко 40 година.

Иначе, ове године, камп је био смештен на спортским теренима основне школе "Коста Ђукић", где су током три дана организовани различити пратећи програми, међу њима и наступ познатих младеновачких рокера који је одржан првог дана "Бубијаде" у суботу, 8. јуна.

Осим у кампу на Селтерсу, током тродневног трајања манифестације, заинтересовани Младеновчани су бубе могли да виде испред ТЦ "Младеновац" где су биле паркиране у суботу преподне, након чега су још два сата биле паркиране у центру општине, у улици Краља Петра Првог.

Као и претходних година, и ове је проглашено "Топ 10" аутомобила, а специјалну награду, украсне беле прстенове за гуме, коју додељује представништво британске фирме "ВW Керитаг" у Србији, освојио је Жељко Шмакић из Ужица, са аутомобилом који је сам склопио и који је изазвао највећу пажњу посетилаца "Бубијаде".

Специјално признање за најдуже преваљени пут до младеновачке "Бубијаде" добио је пар уз Француске, као и књигу о манастирима из околине Младеновца, дар Туристичке организације Младеновца, односно публикацију о нашој општини на енглеском језику, поклон Радио Телевизије Младеновац.

 

 

Народни аутомобил

 

Готово да нема кутка на планети у којем не постоји клуб обожаватеља бубе, чија је сврха окупљање, упознавање и међусобна размена искустава. Ако и за један аутомобил можемо рећи да никада неће изаћи из моде, да никада неће изаћи из срца већине, да ће увек измамити нечији осмех, да ће пружити толико задовољства самом својом појавом, или пак да је једноставно вечан, то је онда дефинитивно буба... Вечан, једноставан, непоновљив аутомобил. Најкраће речено – највећи понос аутомобилске индустрије у историји.

Иначе, историја овог, по многима најбољег аутомобила свих времена, почиње тридесетих година прошлог века у Немачкој. Свет је тресла тешка економска криза, а Немачка се припремала за рат. У том периоду, зарад пропаганде и социјалног мира, Адолф Хитлер је наредио развој тзв. народног аутомобила одакле је фабрика и добила име (Volkswagen). Посао је 1933. године додељен фирми НСУ која се у то доба бавила искључиво производњом мотоцикала, а за дизајн и конструкцију првог немачког народног аутомобила задужен је dr. Ferdinand Porsche.

По завршетку II св. рата, разореној Немачкој се морао дати економски подстрек, а логично решење је било оживљавање ауто индустрије и 1945. године креће масовна производња војног модела VW 51 прилагођеног цивилној употреби. Мотор од 1.131 цм3 и 25КС је важио за неподерив (што је малтене и био). Производња је расла са годинама, а аутомобил је сваким даном постајао све харизматичнији. Захваљујући симпатичном изгледу, постепено се увлачио под кожу купаца којих је било све више.

Осим у домовини, своју највећу популарност буба је доживела у САД-у, и то шездесетих година. Аутомобил су једнако волели и незапослени и милионери, и рудари и директори, као и млади и стари. Хипици су бубу доживљавали као властити симбол, па се на улицама могло видети на хиљаде примерака обојених у најлуђе боје, прошараних цвећем и знаковима мира.